Способност
израде и обраде даски за иконе (пропорције даске, учвршћивање, итд) мењала се у различитим временима. Све
особености иконо даске су од великог значаја при установљеном раду. У древна времена
даске су се израђивале помоћу секире и тесле, по чему је до данашњих дана
сачуван назив за даску, као "тес". Често се дакле при изради даске,
као и за резање, користила секира. Сецкане даске имале су ту предност да су ретко пуцале и
ретко су пуцале, посебо што су биле сечене
радијално, подељене дужином влакана. Затим је сецкање даске заменило
тестерисање (пилање).
За
тестеру се у Русији знало у X веку, али,
очигледно, да се do XVII века
примењивала само за попречно сечење (располовљавање) дрвета. Уздужно
располовљавање трупа за неколико дасака, вероватно се примењивало много
касније. О употреби уздужног тестерисања
познато је из писаних извора из XVII века.
Најбољи
докази способности израде даске су обележја која алат оставља на површини.
Тако, на пример, израда секиром оставља карактеристичне зарезе. Али, као
правило, даске древних икона (XI - XVI вв.) имају
трагове израде стругањем (скобелем). Полеђина даске многих икона подвргнута је
у последњем веку поновљеном обрадом. Дакле, првоначелна способност израде даске
сачувана је (тачно разазнавање) под слојем слике. Наравно, трагови разазнавања
су се могли видети једино у случају када је подлога даске (гипс), била
изгубљена. Примарно сеча даске се спроводила дужином влакана дрвета, и гладила
одвојено површина сваке даске. Након сједињења даске у један штит, предња
страна се је третирала теслом преко влакана дрвета, како би се ускладиле
одељености. Што се тиче неправилности задње стране на места сједињења даске није
од суштинског значаја, попречно тесање тамо није рађено.
ШПОНОК -
КЛИНОВИ
Облик
уметака и способност причвршћивања даски, такође има своју историју. У XII-XIII веку даске се нису учвршћивале
уметцима, као у последњем веку, а учвршћивале су се помоћу дрвених трипли или
железним кованим гвожђем. Место учвршћивања даски уметцима су и крајеви
даске њене леђне стране.
У
XIV веку даска се састоји од једног
комада дрвета, типле нису укључене. Када је штит дељен из неколико дасака,
поново су се додавале типле и учвршћивало кованим гожђем. Од краја XIV века
постоје даске са уметцима.
У
XV—XVI уметцима су толико учвршћивали
задњу страну даске, да се причвршћивало
високо изнад површине даске; у иконама малих размера учвршћивало се само
једним уметком.
У XVII уметцима
се такође учвршћивала даска, али са ниским и широким уметцима, направљеним од
храстовине и сложених профила. Крајем XVII века учвршћивало се уметцима у
крајеве даске..
Формат
дасака, ширина поља, дубина ковћега су такође карактеристичне одлике свог
времена. Древне иконе, као правило, имају ковчег. Иконе XIV—XV одликују
издужени облици и уска поља (маргине). Даске од
једног и по метра имају пола ширине 4 - 4,5 цм, на даску малих размера она су
сужена до 1,5 - 2 цм.
Са краја
XVI у иконе, московских мајстора даска
видно се изменила. Пропорције стране као и обично, димензионалне, али стране
ковчека приближиле су се квадрату, поље је постало шире ( понекда иде и до 5 -6
цм на иконе малог формата), а дубина ковчега и на додир једва приметна. Појавио
се двоструки ковчег.
У другој
половини XVII века даска, по правилу, израђивала се без ковчега, са глатком
површином, али поља, урамљивање изображења, је истакнуто.
Ⓒ ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА
