Рад се
састоји од идентификације врсте дрвета од којих су прављене иконе; од целокупне
дрвене подршеке и праћења деформација. Кориштена је техника инклузије смоле за
идентификацију дрвета. Према овој техници, узорци (узорци дрвета извучени из
једног од углова на задњој страни плоче, како се не би оштетио предмет) су
смештени у стаклену посуду напуњену мешавином смоле и чистог алкохола, у
једнаким мерама. Узорци су остали један сат у овој мешавини. Поновљен је исти
поступак урањањем узорака у чисту смолу у којој су узорци остали 1,5 сати. На
крају, узорци су смешани у капсуле напуњене смолом, које су затим смештене у
термостат на температури од 60 Ц степени где су остале 12 сати. Након полимеризације
смоле у термостату, те прилагођавања собној темпратури током наредна два дана,
капсуле су отворене, те су из њих мокротомом изрезани смола и узорци који су
смештени у микроскопске чаше уз помоћ глицерола, чиме је све било спремно за
анатомско изучавање.
Урађена је
прецизна контрола, како би се утврдио степен пропадања дрвета на иконама. Током
посматрања је утврђено, да је највећи број узорака показао оштећења од гљивица,
посебно на спољашњим деловима. Пронађена су знатна оштећења узрокована дрвним
инсектима (на многим обојеним плохама, канали
су се пружали до самог слоја боје). Да би се спречила даља оштећења узрокована
инсектима, иконе су третиране вакумом. Притисак вакума је износио -0.9
атмосфера. Према садржају влаге на дрвеној подршџи ( око 20 процената),
вакумски третман је трајао 7 дана.
Идентификација
врсте дрвета на четири иконе из музеја у Бератију (Албанија) показала је да је
кориштено домицилно дрво. Juglans regia L
је кориштен за три иконе, а њега и данас користе локални дрводељци за свој рад.
Новину представља Populus alba L
која је констатована на четвртој икони. Ова врста је распрострањена широм
земље, али га дрводељци не користе традиционално за свој рад.
Утврђено је
да су све четири иконе највећим делом оштећене инсектима дрвета, нарочито
врстом која напада намештај (Anobium
punctatum ).
Рад описан у
овој студији представља новину у Албанији. Такође, део информација добивених
током овог рада је до сада био непознат. Интердисциплинарна сарадња је изузетно
значајна у овом раду јер је резултирала реформом процеса рестаурације икона у
Албанији, којој је у целости заснован на научним методама.
ИКОНЕ,
РЕСТАУРАЦИЈА, КОНЗЕРВАЦИЈА, ИДЕНТИФИКАЦИЈА ДРВЕТА.
Ⓒ ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА
