Припремање даске за грунтовање
На предњој страни припремљене даске, на којој се пише икона (лице),
оштрим шилом или ножем нанети два плитка реда реза на растојању од 1 до 5 см једно од другог. Ови рeзови су под правим углом међу собом и нанети под
углом од 45 степени у односу на линије влакана дрвета. Ови резови су направљени
да би лепило проникло у даску и тиме је везало чврће с будућом основом.
Затим приступити покривању даске слојем течног лепка , са широком
четком и пустити да се осуши. Добро осушена површина даске треба да буде
сјајна. Приликом наношења лепка гледати
да лепак легне равномерно и без мехурића, а при сушењу заштитити даску од
прашине, итд. Танку даску добро је излепити и с обратне стране (на полеђини),
да би се тиме смањила могућност кривљења даске током процеса туткања (туткало
или лепак). У принципу, ово двоструко лепљење је осмишљено да заштити од
продора влаге у даску, као и могуће потресање. Да би се задња страна даске
заштитили од штеточина, понекад се даска прекривала куваним ланеним уљем.
Наношење платна
Међу средњевековним иконама веома су ретке иконо даске с
"паволоки" (платном), то јест комад ретке материје нанет
између даске и основе - "
гипса". Много чешће су иконе без паволоки; иконо даска, после зарезања и
туткања, једноставно је премазана гипсом, по којем се бојама писало живописно иконо
изображење. На руским старим иконама паволка је постала приметна у другој
половини XIV века.
Значај платна за будућност икона је веома велики. Због скоро неизбежног савијања иконо даски, крти
гипс, подвргнут је изгибању са даске, а понекад чак испада у комадићима. Платно се користи у овом случају управо да елеминише могућност пуцања. Поред
тога, платно, сједињено са гипсом, образује хомогено густо тело, које чини
основу на којој ће се писати икона.
Серпианка
Припрема платна је на следећи начин. Најпогодније платно (паволоки) је серпианка- ретка, светла тканина конопље. Предњу страну даске
премазати са широком четком дебелим слојем врућег лепка. Претходно кувани комад
серпианки уронити у исти лепак, стиснути лагано и равномерно ставити на табли,
пажљиво поравњати рукама у свим правцима, тако да нема набора, и да се не догоди да подлога поприми површину ситних
квадрата. Платно треба да је неколико центиметара шире и дуже него што је
даска.
Када је серпианка чврсто залепљена на табли, оставити да се суши не
мање од 1 дана. Приликом примене влажног платна на даску обратити
строго пажњу да платно у потпуности пристане савршено уклопљенo, посебно око
углова и у угловима, иначе гипс може да испуца на ова места. Ако се догоди да
платно неће лепо да се уклопи око углова, исећи платно на тим местима и прстима
га притиснути уз даску. Када се осуши, одсечено платно нанети на исто место на
подлогу.
Ако је даска за икону великих димензија, покрити са лепком један њен
део, одмах нанети влажно платно, поравњати, а затим следећи део
даске покрити са лепком, па следећи део платна нанети и тако даље
све док је платна. После маказама одрезати непотребене врхове, до
димензије даске. Поред старих серпианки ''паволока'' је такође била ретко платно.
У случају мехурића на паволока (платну) сече се оштрим ножем, наноси
лепак за дрво и притисне и изравња место. У сваком случају не би требало писати
иконе без платна (паволока) , иако су у древним временима писане без ње.
Иконе написане без паволока, скоро увек су у горем стању него иконе са
паволока.
Након наношења паволока неки иконописци прекривају танким слојем
паволока "бељи" , то јест
лепком, који је мало разређен у води са мало креде.
Сигурно, коначно, налепљено на даску суво платно - паволоку, то јест
које није унапред натопљено у лепак, поравнати по целој површини даске и одмах
прекрити слојем јаког лепка.
Да додамо да у случају када се
иконо даске стављају у рам " на постојано", као, на пример, у рам
иконостаса, може се и путем без наметања платна на даску (паволока).
Ⓒ ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА
Сликовити приказ
наставак на:
