Конзерваторска историја Пећке Патријаршије (1)

Санације и заштита манастира Пећке патријаршије

1926 - Радови арх. Пере Поповића. Први радови на заштити и обнови цркава

око 1925

Изглед цркава Пећке патријаршије, пре последњег бојења фасада, изведеног око 1925. године.

Изглед куполе Св. Димитрија 1931 - 1932

Јужна фасада Богородичине цркве током радова Ђурђа Бошковића 1931-32. године

1931 - Радови арх. Ђурђа Бошковића. Опсежни испитивачки и санациони радови на црквама. Приликом обијања слојева црвеног малтера, наношених на зидове приликом поправки или дозиђивања, откривене су знатне површине првобитних фасадних малтера који су били обојени интензивно црвеном бојом и осликани орнаменти. Површине првобитног малтера су осигуране продужним малтером, а огољене површине фасада су фуговане продужним малтером. Израђена је обимна документација о откривеним фрагментима сликаног украса и изведеним радовима.

Документација професора Ђурђа Бошковића која је начињена током радова 1931 - 1932 године, а која је била "склоњена" и недоступна до 2005. године. Нађена је у закључаном ормару у Републичком заводу за заштиту споменика културе, у бившој канцеларији Милке Чанак Медић (стрчне јавности и члана Велике комисије).

Стручна јавност и члан Велике комисије

Скривање документације је једна од ствари које су "уништене" током радова Пећкој патријаршији. Документација је инвентарисана и сада се налази у Планотеци Републичког завода. Пронађена документација је била пресудна за израду реконструкције и презентације цркава Пећке патријаршије, израђен 2006. године и чија је реализација започела у 2006. години. Било је предвиђено да се радови заврше у 2007. години, али су грађевинску сезону појели скакавци (радећи према упуствима из Протокола ДКС-ионских мудраца). А и процес откривања документације је "реверзибилан", тако да је могуће да документација Ђурђа Бошковића поново постане недоступна. Цртежи се у Планотеци чувају у 15 оригиналних блокова (први број је број блока, а други број цртежа).

Ђаконик Св. Апостоли

Западни зид, Св. Апостола

Изглед ђаконика Св. Апостола и западног зида припрата током радова Ђ. Бошковића

1950 - Радови Слободана Ненадовића и Доброслава Павловића. На црквама су изведене мање поправке кровног покривача, а обимнији радови изведени су на уређењу порте и конака.

1960 - Радови Милке Чанак-Медић. Услед прокишњавања цркава и појаве влаге унутар цркава изведена су испитивања и константовано је да су сводови засути шутом који је био натопљен водом. Влага се појавила у свим црквама и припрати. Напоредо са радовима на крову ради се и на ревизији дренаже из 1932-33. године. Под руководством М. Чанак-Медић се 1962. настављају се радови на цркви (ископавање у Богородичиној цркви и зони звоника), али и на заштити зидова од влаге и почињу радови на истраживању порте уз сарадњу Ранка Финдрика.

Темељ припрате Св. Апостола 1962

Изглед ебтонског канала и темеља цркве Св. Апостола 1962

 Изглед бетонског канала и темеља цркве Св. Апостола (доле) и припрата (горе) који су облепљени бетоном и битуменом 1962. године.

1967 - Радови Бранислава Вуловића и Георгија Коваљова. Археолошка истраживања, а презентацију откривених објеката и део истраживања у североисточном сектору довршавају други сарадници Покрајинског Завода.

1981 - Сликарски радови Покрајинског завода. Изведени конзерваторски радови на цркви Св. Николе (једини сликарски радови који су завршени и једини који су документовани).

1983 -  Радови М. Чанак-Медић и арх. тех. Ивана Путића. Извршена су ископавања у и око цркава како би се установиле раније грађевинске фазе на чијим су остацима подигнуте садашње цркве и утврдили међусобни односи. Радови на санацији крова и изради канала за воду око темеља. Израђени су отворени бетонски канали за пуњење претходних канала бетоном јер су се они "напунили лишћем и отпацима" (како се каже у пројекту М. Ч. Медић). Уведено је преко 90 м3 бетона у темељну зону. Тонирани малтер са високим садржајем цемента употребљен је за поправке спојница на фасадама.

Цртежи из пројекта Милке Чанак-Медић из 1983

Цртежи и пројекти бетонских канала Чанак-Медић из 1983, када је и реализован. Уграђено је према пројекту, 30 м3 мршавог бетона, само као испуна између два канала, а укупна уграђена количина ливеног бетона у темеље цркава је 90 м3...

1983 - 1992 - Сликарски радови Звонимира Зековића и Драгана Станојевића. Радило се на изради документације о затеченом стању и извршена је превентивна заштита (фластерима) најугроженијих делова живописа у свим црквама.

1988 - Радови Марије Јовин и Синише Темеринског. Израђен је и реализован пројекат манастирске гараже са оставом. Израђени су пројекти ентеријера за ризницу, библиотеку и конзерваторски атеље и највећим делом рализовани.

1996 - 1997 - Сликарски радови Д. Станојевића и Драгана Сучевића. Конзерваторски радови на живопису у припрати.

Плетене магичне корпе за истеривање влаге

Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе поставили су у црквама Пећке патријаршије плетене магичне корпе за истеривање влаге.

1991 - Радови Свеетлане Поповић и Миладина Лукића. Израђено је програмско решење и услови за пројектовање резиденцијалног конака са 28 апартмана за епископе.

1997 - Радови М. Јовин и С. Темеринског. Реализован је пројекат продавнице сувенира и санитарног чвора за посетиоце. Да се спречи утицај чађи и кондензоване влаге на живопис реализован је пројекат горионика за свеће ван цркава. Израђени су програм уређења манастирске економије и услови за изградњу рибњака.

1997 - Радови М. Јовин и Драгана Ристића. Обављена су археолошка истраживања у Љевоши - откопавање цркве Св. Јована.

1998 - Радови М. Јовин и С. Темеринског. Израда пројекта уређења економије и зграде рибњака и њихова реализација. Снимање фасада пећких цркава и попис оштећења, ради израде пројекта санације. Санација цркава од влаге је у програму Републичког завода, али није финансирана. Израда пројекта обнове цркве Светог јована и предлога да овај манастирски метох уђе у састав заштићене зоне манастира.

2001 - октобар - Радови М. Јовин и С. Темеринског. Прикупљање документације о Пећкој Патријаршији из Београдске патријаршије и Завода природе. Договор у Координационом центру да се ради у Пећкој патријаршији и Дечанима, као приоритетима...Са Заводом природе начињен је договор да се ради на изради планова заштићених зона Пећке патријаршије и Дечана, али није реализовано...

2001 - новембар-децембар- Радови М. Јовин и С. Темеринског. Израда предлога за италијанску владу (представник мин. иностраних послова Италије у Републичком заводу) о помоћи нашој служби заштите - за обилазак 80

2002 - март - Рад тима за Пећку патријаршију: Р.Зарић, Р.Жикић, Д.Станојевић, С.Темерински. Урађен Програмски елаборат за радове у Пећкој патријаршији - предвиђени су радови на санацији цркава од влаге...Драган Станојевић израђује сликарски програм радова у 2002. години, предвиђа "мањи обим радова" на испитивању и тражи за свој тромесечни рад 14250 ЕУР, уз претходну изградњу радног и стамбеног простора у манастиру...

2002 - јул - Радови М.Ј. и С.Т. Израда програма за радове на урбанистичкој и архитектонској заштити Пећке патријаршије после договора у Координиционом центру. Предлог италијанско страни и администрацији УНМИК-а из Пећи на састанку у Пећкој патријаршији са администратором УНМИК-а). У Републичком заводу за заштиту споменика културе директор М. Омчикус не прихвата програм радова на санацији цркава од влаге са образложењем да треба још испитивати; а прихваћен је само предлог сликарских испитивачких радова и пописа фреско-композиција...У исто време се у Пећкој патријаршији одвија "пилот- пројекат" чишћења фрагмента неугроженог дела живописа у Богородичиној цркви (Д. Станојевић)

2002 - октобар - Радови М.Ј. и С.Т. Десетодневно геодетско снимање у Пећкој патријаршији (остварено захваљујући боравку геодете у Дечанима) у организацији Координационог центра. Израђен програм радова на санацији и заштити цркава од влаге, са снимањем оштећења и остатака првобитног малтера. Истовремено траје рад на попису покретног материјала у трајању од месец дана (Р.Зарић и Р.Жикић).

2003 – март - У Републичком заводу директор Марко Омчикус није прихватио предлог радова на санацији цркава Пећке патријаршије, већ је одлучио да и та година буде посвећена само истраживањима. Усвојен је предлог Д.Станојевића да 20 сликара ради 4 месеца на опсервацији, истраживању и мерењу живописа, уз изградњу нове зграде у порти само за сликаре... На захтев Београдске патријаршије израђени су извештаји о радовима у претходној години на архитектури, сликарству и покретном материјалу... 

2003 – април - Извештај НВО Мнемозине о заштити природног и културног наслеђа - за пећке цркве предвиђено само фунгицирање зидова, чишћење олука, чишћење канала за воду од лишћа и фарбање решетки на том каналу (руководилац израде извештаја М. Чанак-Медић).

2003 – септембар - Снимљена и на ТВ Београд приказана емисија игумана Луке, историчара уметности, о тешком стању фасада цркава Пећке патријаршије. 

2003 – октобар - Заводски историчар уметности, археолог и сликар (архитекта није био обавештен о путу) у Пећкој патријаршији на договору са Координационим центром о радовима за наредну годину. Састанак у Заводу после тога и претње директора С. Темеринском отказом због тога што се Извештај о стању цркава, који је Републички завод у марту упутио Београдској патријаршији нашао и у Пећкој патријаршији и што га је Управа манастира показала Координационом центру... 

2004 - фебруар-март - Директор Завода М.Омчикус одбио предлог Координационог центра о преузимању С. Темеринског у Координациони центар за рад у Пећкој патријаршији... 

2004 - март - Одржан у Заводу састанак тима за Пећку патријаршију са директором о програму радова за 2004, са закључком директора М. Омчикуса да треба још истраживати и испитивати проблем влаге... 

2004 – април - Одржан у Заводу састанак "Стање споменика и концепт радова Републичког завода у 2004. години са посебним освртом на приступ у решавању проблема влаге у манстиру Пећка патријаршија", на коме је једина тема била заштита од влаге пећких цркава (тачније: малтерисање), са закључком директора Марка Омчикуса да треба још испитивати и истраживати и да томе буде посвећена и текућа година и средства од донација... Одржан је у Пећкој патријаршији састанак НВО Интерсос из Рима и Координационог центра, где је закључено да се у Пећкој патријашији финанасирају и обаве до 30.9.2004. радови по програму М. Јовин и С. Темеринског: израда пројекта санације од капиларне влаге, прикупљање и усвајање понуда и извођење радова (предвиђена средства која обезбеђује Италија су 90.000, а Србија 60.000 ЕУР); 

2004 – мај - Директор Завода смењује архитекту С. Темеринског из тима за Пећку патријаршију и поставља Светлану Вукадиновић... На захтев Координационог центра архитекта Босиљка Томашевић и сликар Драган Станојевић измерили су влагу у зидовима пећких цркава у 344 тачке. Мерења показују максималну вредност влаге на инструменту у 33% тачака... Координациони центар и НВО Интерсос средства у висини од 160.000_ЕУР предвиђена програмом М. Јовин и С. Темеринског за радове на санацији због противљења Републичког завода конкретним радовима преусмеравају у мониторинг... 

2004 – август - Радови Светлане Вукадиновић и Емилије Пејовић. Археолошка ревизиона истраживања уз пећке цркве - ископавања на местима где су већ копали Ђ. Бошковић и М. Чанак-Медић)... 

2004 – септембар - Представници италијанске НВО постављају уређаје за мерење влаге у пећким црквама, ради перманентног мониторинга...

Италијански Интерсос

Италијанска невладина организација Интерсос је поставила уређај за мерење и бележење промене влаге и температуре у пећким црквама.

Извор: temerinski.com
Пећка историја