Избор даске за икону и њена обрада или израда
Полазећи од основне тезе да је икона
"вечна", иконописац треба да обрати
посебну пажњу на "основу" за будуће иконе, то јест на даске, на врсте
и квалитет дрвета. Избор даске је од великог значаја за писање икона, и њено
очување, и због тога мора бити посебно
строг и темељан. Најпогодније за писање икона су даске несмоластих врста, као
што су, липа, јова, јасен, бреза, чемпрес, буква, јавор, палме, итд. Међутим,
често је коришћен и бор.
У давна времена, сликари су користили (колотые) (firewood) даске за иконе,
чија је предност била да су веома ретко пуцале и скоро се никад нису
деформисале, нарочито када су биле подељене радијално и дуж влакана. Онда
су даске почели пилати, а у каснијим временима ушле су употребу
даске иверице.
Даске за икону израђивале су се из добро осушеног дрвета, без чворова,
грешака, са одличном оструганом и изглачаном чистом површином. Сушење дрвета на
отвореном ваздуху трајало је веома дуго, а затим се оно подвргавало
неутралисању живих штеточина. Добро
израђене даске су се потапале у водену купку, у којој је температура одржавана
на 50 °С . Овим се постизала коагулација и уклањање белковине, што је веома штетан елемент који доприноси
погоршању дрвета. Након тога даске се сушиле и импрегнирале живиним хлоридом да
би се завршило уништење штеточина.
Тако просушене и темељно одсечене даске величине
испланиране иконе, третиране су са које стране треба да буде осликано лице
иконе, пошто свака просушена даска има боље лице или мање приметне деформације.
Поред тога, наравно, веома важно за будћност иконе је
било сечење даске, тако да су њене вертикалне стране биле сечене паралелно са
правцем влакана дрвета.
Иконописци су увек ценили нарочито даске чемпреса
због лаког руковања и посебног црквеног мириса. Даске чемрпеса треба пажљиво
испитати, чак и под лупом, јер често имају фине косе пукотине.
Да би се спречиле пукотине од памтивека се
предузимало ојачавање задње стране са две (или двема унакрсним) унакрсне - дашчице на врху и на дну, по могућности од боље тврђег
дрвета него сама даска.
Површину за писање иконе, неки иконописци су дупили,
то јест правили удубљене у дасци од 1-4
мм дубине и 5мм за велике иконе, такозвана "Арка" или
"ковчег"- икона. Ковчези су били ретка појава у византијској техници,
појавили су се тек касније у 17 веку у руском иконопису.
Удубљење за ковчег има следћи практичан значај: 1)
мења профил сечене даске, јача отпорност на савијање и 2) помаже иконописцу да
не додирује написано, служи као подлога преко које може да наслони руку.
Рамови за иконе
Удубљења су тешка и скупа, те је понекад замена уском даском - танак оквир од 1 до 5 мм практичнији. Боље је практично направити рам из целе даске или иверице по тачном размеру и налепити на даску. Када припремате даску за икону, она може бити састављена од две, три или више дашчица чврсто слепљене и причвршћене. Оваква даска ни на који начин није слабија у односу на снагу пуне даске. Понекад се на овако састављену даску лепе на предњу и задњу страну танке иверице, размера од 1 мм до 4 цм. Иверице већих размера, на пример за иконе иконостаса, могу придржавати подрамови.
Удубљења су тешка и скупа, те је понекад замена уском даском - танак оквир од 1 до 5 мм практичнији. Боље је практично направити рам из целе даске или иверице по тачном размеру и налепити на даску. Када припремате даску за икону, она може бити састављена од две, три или више дашчица чврсто слепљене и причвршћене. Оваква даска ни на који начин није слабија у односу на снагу пуне даске. Понекад се на овако састављену даску лепе на предњу и задњу страну танке иверице, размера од 1 мм до 4 цм. Иверице већих размера, на пример за иконе иконостаса, могу придржавати подрамови.
Ⓒ ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА
