Прва прича о три најстарија дрвета у Европи која расту на Космету
Шум - дуд у порти Пећке патријаршије засадио архиепископ Сава II, син Стефана Првовенчаног, у јесен 1269. или у пролеће 1270. године, 120 година пре Косовског боја.
Шум - дуд у порти Пећке патријаршије засадио архиепископ Сава II, син Стефана Првовенчаног, у јесен 1269. или у пролеће 1270. године, 120 година пре Косовског боја.
 |
| Шум - дуд Светога Саве Другог у Пећкој патријаршији |
Три дуда, исте сорте, која расту на Косову и Метохији су најстарија оваква дрвета у Европи. Стабло (старије од 700 година), представља историјски споменик и запис - културно добро. Шам дуд, Сава Други је по повратку из Јерусалима, пролазећи покрајину Шам, из данашње Сирије, понео са собом садницу дуда и засадио је у порти Пећке патријаршије. Вишевековно стабло се за време олује 1957. године распукло на два дела. Из полеглих по земљи грана израсле су две крошње, а уз поцепано на два дела дебло, још три избојка развила су се са крошњом.
Испод овог дуда, 1690. године са највиђенијим људима са Косова и Метохије, Арсеније Чарнојевић одржао је сабор, после кога је одлучено да српски народ крене у сеобу за Војводину.
Лишће дуда највише користе оболели од шећерне болести који га кувају као чај. У Патријаршији се од дуда спремају сокови, изванредног квалитета, а користи се и за јело у време сезоне рађања плода која јако дуго траје.
,,Шум - дуд" први пут је заштићен решењем Завода за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије, 1957. године као природна реткост ботаничког карактера. Уважавајући његове природне вредности одређен је први степен заштите овог споменика природе.
- Његово основно дебло је више од осам метара, обим дрвета је 5,8 метара, а пречник 1,9 метара. С обзиром на то да се ,,шум . дуд" налази у централном делу уређеног манастирског комплекса, његова заштита и уређење су обезбеђени. Заштићени простор испод стабла је затрављен и уреднос е коси. У неосредној близини стабла постављене су поплочане стазе. Такође, непосредна близина јаза потока на јужној страни не угрожава корен и стабло, јер су бочне косине корита обрађене у камену, а само корито је регулисано. Најмасивније гране које расту ниско при земљи подупрте су дрвеним подупирачима 1987. године. Тада су обављени и неопходни санациони радови на заштиту стабла. Од 1987. године до данас констатована је потреба за постављњем нових подупирача ко и за спровођењем одговарајуће фитопатолошке анализе (др Драган Осојић, шеф одсека за заштиту природних добара у Заводу за заштиту природе Србије).
Литература и извори (фотографије):
1. Зоран Влашковић: Дудови који памте векове ,,Фонд Слободана Јовановића"
2. Шум-дуд чува Пећку патријаршију 750 година ,,Политика онлине"
