О фрескама XVI века из
припрате Пећке патријаршије и њиховим сликарима
СРЕТЕН ПЕТКОВИЋ
Велики ансамбл фресака из XVI столећа, који прекрива готово све зидне површине припрате у Пећкој
патријаршији, представља један од најзначајнијих споменика српске уметности из
доба црквене и уметничке обнове под Макаријем Соколовићем. Благодарећи очуваном
натпису на северном зиду, одавно су биле познате околности настанка ових зидних
слика: „трудоју и усрдијем" првог патријарха обновљене Пећке патријаршије,
после преградње, исликавање припрате било je завршено 8. септембра
1561. године. 1 Осим тога, натпис на штиту св. Димитрија на источном зиду
припрате, с потписом „многогрешног" зографа Андреје 2, давао je одговор и на питање ко je био предводник сликара
при овом замашном послу. Чинило ce да су очувана сва
основна сведочанства о настанку зидних слика у пећкој припрати. Истраживачки и
конзерваторски радови, обављени у овом простору последњих година, ипак су
изнели на светло дана неке нове чињенице, које донекле утичу на већ познате
судове.
Пре неколико година, сарадници на издавању Корпуса натписа из српских цркава, којим руководи колега Гојко Суботић 3, уочили су при калкирању натписа са северног зида нешто што je измицало погледу оних који нису гледали овај текст изблиза. Наиме, при досадашњим читањима чинило ce извесним да je у натпису била исписана 7070 — ЗиО — година ( 1561 ) 4 и да није било никаквих словних вредности на месту јединица. И при читању у припрати и на фотографијама уочавало ce, истина, да постоји већа празнина у тексту између године завршетка посла и навођења круга сунца, али ce ни слова ни њихови остаци нису запажали, тим пре што су зидне слике припрате до недавног чишћења биле пре- кривене танком тамнијом скрамом. Кад су ce, међутим, сарадници нa изради корпуса натписа попели на малу скелу, откривени су остаци слова Д на месту јединица с бројном вредношћу 4. То je значило да je живописање припрате обављено четири године доцније него што ce до тада наводило — не 1561, већ 1565. године. Ово ново читање омогућило je да ce исправи већи део разилажења између кругова сунца (28) и месеца (5), индикта (9), златног броја (8) и темелија (28), који ce до сада никако нису слагали са 1561. годином. С новим чи-тањем године то je y знатној мери постигнуто: слажу ce круг месеца и златни број, незнатно ce разликује индикт,a једино je круг сунца знатно друкчији. 5 Неслагање с понеком хронолошком назнаком није ретко, па ce тo могло догодити и са кругом сунца y натпису из припрате Пећке патријаршије.6
Хронолошко померање настанка пећких фресака из XVI века y припрати од 1561. y 1565. годину као да на изглед не мења ништа значајно. Ипак, ова исправка je вредна пажње. Обнова српске црквене организације 1557. године збила ce под нејасним околностима. Оскудност писмених извора о овом многоструко значајном догађају из српске историје под Турцима упућивала je на стварање претпоставки. Међу свим нагађањима најомиљеније je оно којим ce овај важан чин тумачи као последица рођачких наклоности тадашњег везира (не великог везира, како ce обично пише) Мехмед-паше Соколовића према Макарију Соколовићу. Нема сумње, ипак, да ова тако далекосежна одлука није била приватна рођачка услуга, јер je Мехмед-паша Соколовић, као искрени муслиман, водио превасходно рачуна о интересима моћне царевине којој ће, убрзо, као извршилац воље султанове, стајати на челу. Одлучујући разлог за обнову Пећке патријаршије била je потреба да Турска има не само мирно залеђе за нова освајања y средњој Европи, већ и што искренију подршку...
1 Стари српски записи и натписи III, бр. 5609. Љ.
Стојановић je преузео натпис
од Гедеона Јуpишића 93), да би овај податак користили сви доцнији аутори. Битне промене није
донело ни читање Г. Елезовића (Стари српски записи и натписи IV, бр. 6310).
2 С. Радојчић, Мајстори старог српског сликарства, Београд 1955, 91;
С. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557—1614, Нови
Сад 1965, 120—121.
3 Колеги Г. Суботићу и његовим сарадницима најсрдачније захваљујем на
дозволи да објавим калк натписа.
4 При прерачунавању, од године од стварања света одузимало ce 5509, с
обзиром да je живописање
довршено после 1. септембра.
5 V. Gardhausen, Die Schrift,
Unterschriften und Chronologie im Altertum und im byzantinischen
Mittelalter, Leipzig 19132,
497.
6 Љ. Стојановић (Датирање старих српских записа и натписа, Стари
српски записи и натписи VI, Београд— Сремски Карловци 1926, 177—219) навео je доста примера по којима ce види да нису
ретки случајеви да су стари преписивачи нека хронолошка одређења нетачно
означавали. Уп. и примедбу Љ. Стојановића уз објављен натпис по читању Г.
Елезовића (Стари српски записи и натnucu IV, бр. 6310).
 |
| Натпис о обнови из 1565, припрата Патријаршије, северни зид |
 |
| Калк натписа о обнови из 1565, припрата Пећке патријаршије (Г. Суботић) |
... хришћанских војних кругова - спахија, мартолоса - из редова СРба. Уз то, обновљена Пећка патријаршија је чповезивала новоосвојене крајеве северно од Саве и Дунава с јужнијим, у којима је турска власт већ била устаљена. Што је баш Макарије Соколовић избран за предводника Пећке патријаршије - спрске црквене организације - биће да је била заслуга Мехмед - паше Соколовића. Овај изузетан државник био је иначе склон да поставља своје рођаке на важне положаје, понајпре стога што је желео да се осигура оданим сарадницима, односно извршиоцима налога. Има доста посредних знакова да се Охридска архиепископија жестоко опирала поновном осамостаљивању српске цркве, јер су се њеној јурисдикцији измакле простране области северно од прилепа, а тиме је била, поред осталог, и материјално доста оштећена. Ми само слутимо како је текла борба између Охридске архиепископије и Пећке патријаршије око 1557. Да је она била дуга и огорчена види се по томе што је тек крајем CVI века Охридска архиепископија прихватила реалност, али и доцније ни она ни четири грчке патријаршије упорно нису признавале да су српски црквени предводници патријарси, већ су се према њима односиле само као према архиепископима. Ново читање фре-сака из XVI века упућује на закључак да је устаљивање нове српске црквене организације, непосредно после 1557, ишло спорије него што смо до сада замишљали. Заснивајући своје судове на, сада је јасно, не сасвим тачној години живописања пећке припрате (1561) закључио сам пре две деценије да су предводници српске црквене организације убрзо после 1557. прионули да своје средиште - Пећку патријаршију - обнове и украсе. С обзиром на тада прихваћену годину живописања изгледало је да се непосредно после званичне обнове приступило градитељским преправкама на припрати Патријаршије и да је тај посао окончан најкасније 1560. године. Сада се види да је обнова пећке припрате започела највероватније тек почетком седме деценије. Ако је тек шест до осам година после званичне обнове српске црквене организације обављена рестаурација њене јако угрожене припрате, односно фресака, разложно је помишљати да су околности у којима се обнављала српска црква биле сложене. Тешко је било преузети епископије на чијем су челу стајали Грци и чији је отпор требало савладати. Рашку епископију тек 1559/60. преузима образовани Силвестер из манастира Хиландара. Требало је, вероватно одлазити често до Цариграда и боравити тамо те одбијати жалбе оштећене Охридске архиепископије. У тим условима нови патријарх Макарије Соколовић није стизао да обнови зарушеи улазни део у комплексу Пећке патријаршије. Није случајно, најзад, што ниједно званичн монашко братство, посебно у епископским седиштима, није до 1565. предузело неки већи сликарски подухват. Велики радови на живописању храмова обављени су крајем шездесетих и током седамдесетих година XVI века (Студеница 1568, Грачаница 1570, Бања код Прибоја око 1572, Морача 1574-1578). Други споменици, као Милешева или Ломница, по стилским особеностима судећи, свакако нису могли бити исликани пре пећке припрате (највероватније Милешева око 1567, а Ломница - старије фреске - око 1580). Смело би се стога закључити да велики уметнички замах по обнови Пећке патријаршије није започео непосредно после 1557. године, већ негде око 1562, пошто су се успешн орешила питања која су била суштаствена за одржање нове, још неустаљене црквене независности. Чишћење фресака из XVI века у припрати Пећке патријаршије и подизање скела до сводних површина омогућило је да се сада са више извесности може расправљати и о сликарима који су овај простор украшавали, највероватније још током 1564, па све до септембра 1565. године.
Наставак ПДФ:heritage.gov.rs
