У Пећкој Патријаршији се чува знатни број икона, књига и ситних уметничких предмета који су употребљавани за богослужење или украшавање цркве. Међу њима се налазе више раскошни дарови владара и архиепископа о којима причају стари споменици; пребогата патријаршијска ризница је била после Косовксе битке сувише примамљив објекат за освајаче да је могла да очува до данас нешто од таквих драгоцености. Предмети који сачињавају данашњи инветар цркве и ризнице у већини случајева су или из 16. века, када после обнове патријаршије у њој почиње да цвета наново уметничка делатност, или су млађи од овог времена.
Осим уобичајених предмета који се редовно налазе у нашим већим црквама, у Патријаршији се чува неколико занимљивих дела камене и дрвене средњевековне пластике. То су камени саркофази, скоро сви украшени пластичном декорацијом, у којима почива неколико старих архиепископа. У цркви св. Апостола се налазе два таква примерка: у једном, са једноставно профилованим странама, лежало је тело другог српског архиепископа Арсенија ( † 1266) који је по речима његовог биографа, архиепископа Данила, сахрањен у овој "раци од камена коју беше сам спремио." У другом, украшеном крстовима из којих израстају бујне вреже које се богато преплићу, сахрањен је син Првовенчаног, Арсенијев наследник Сава II († 1271). У северозападном делу Богородичине цркве лежи саркофаг њеног ктитора, књижевника и уметничког мецене Данила II († 1337). Саркофаг је украшен аркадицама са уписаним крстовима и претставом "хетимасије", симболичког приказа другог доласка Христовог: на престолу са кога ће Христос судити леже крст и јеванђеље, трнов венац, сунђер, копље и платно. У истој цркви се налазе и фрагменти првобитног иконостаса из 14. века, који је данас реконструисан.
На југозападној страни цркве св. Димитрија лежи саркофаг украшен аркадицама, преплетним тракама, стилизованим биљним орнаментима и претставом бифоре са шиљатим луком. На северозападној страни у истој цркви лежи саркофаг патиријарха Јефрема (†1399) украшен аркадицама и крстовима из којих ничу вреже које се са обе стране увијају у волуте. У истој цркви се налазе и делови првобитног каменог иконостаса из 14 века: три парапетне плоче украшене строго стилизованим врежастим орнаментом и део колонете са капителом уклопљени су сада у реконструисани иконостас. На њему стоје богато изрезбарене и позлаћене дрвене двери из 16. века које је вероватно сликао познати српски иконописац Лонгин. На западу, у истој цркви, стоје изрезбарена дрвена врата украшена стилизованим цветним мотивима. Још два примерка дрвених двери се чувају у ризници. Нарочито су занимљиве дрвене, резбане и позлаћене двери из времена патријарха Макарија, које је, у богато стилизованом натпису, радио херцеговачки митрополит Антоније.
Црквена ризница се налази у манастирском конаку. Њен најдрагоценији део чине остаци негдашње велике патријаршијске библиотеке која сада броји око сто десет рукописних књига из периода од 13. до 18. века.
Од икона из каснијих времена занимљива је празнична икона "успења" св. Саве: док архиепископ Арсеније служи опело, клир и краљ Радослав са дворском свитом су се окупили око одра покојника да му одају последњу почаст. Од неколико икона "са житијем" занимљиве су две из 17. века: икона светог Ђорђа и светих врача, Кузмана и Дамјана; нешто касније икона свете Петке из 18. века истиче се веома лепим сликарским квалитетима.
У ризници се чува и дрворезни клише, рад познатог српског уметника из 18. века хаџи-Рувима Нешковића, архимадрита манастира Боговаће.
Од металних предмета који се ту налазе вредно је поменути оков са јеванђеља владике Јеврема Мухачког из 17. века чије су корице украшене филиграном и зеленоплавим емаљем. Лепо је очуван и реликвијар кога је у 17. веку оковао Нектарије, милешевски јеремонах.
У Патријаршији се налази још предмета, но како нису довољно испитани о њима је за сада рано говорити.
Споменици културе
Водич приредили службеници и сарадници
завода за заштиту и научно проучавање
споменика културе Србије
Уредник: Милорад Панић Суреп
Просвета, Београд 1951
Некада богата ризница Пећке Патријаршије је данас у великој мери осиротела. Ипак, с обзиром на српску историју која је препуна погрома, пожара и пљачки, сачуван је зачуђујуће велики број предмета. Библиотека данас броји 113 рукописа. Међу њима је и мањи број рукописа који су настали у време самосталности Српске цркве. Посебну вредност имају чувено Ромулово јеванђеље са краја 14. и почетка 15. века, и Диоптра, зборник поучних састава о чувању душе, које потиче из 15. века.
Сачуван је велики број златарских радова, окова за јеванђеља, путира, свећњака, дарохранилаца, рипида, као и других поклона знаних и незнаних даривалаца - хришћанских спахија, трговаца, занатлија, духовника сељака - који су се и у тешким условима турског ропства старали о најважнијој српској светињи, никада не дозвољавајући да она сасвим запусти.
