ИНТЕНЗИВНИ РАДОВИ НА РЕСТАУРАЦИЈИ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ И ОБНОВИ ПОРУШЕНИХ СВЕТИЊА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Приводе се крају радови на рестаурацији Пећке Патирјаршије
У току процеса свеобухватне рестаурације комплекса цркава манастира Пећке Патријаршије пронађене су и две до сада непознате фреске једне српске краљице и властелинке. Фреске су нађене у зазиданом прозору северне фасаде храма св. Димитрија. Предвиђено је да се радови на рестаурацији заврше почетком новембра, каже руководилац радова арх. Марија Јовин из Републичког Завода за заштиту споменика културе.
Пећка Патријаршија у обновљеном руху
Пећка Патријаршија у новом руху
Архитекта Марија Јовин и Александра Фулгоси испред цркве
Сликар - рестауратор ради на чишћењу фресака из 14. века
Сликар рестауратор ради на заштити фресака на фасади цркве
Бифора на северној фасади цркве св. Димитрија пре отварања
Бифора после открића две фреске
Фотографије: kosovo.net Архива 2006. година
Рестаурација манастира Пећке Патријаршије почела је у јуну ове године (2006), а истраживања која су претходила изради пројеката заштите и презентације цркава обављена су још прошле јесени и зиме (2005). Тим пројектом су предвиђене мере којима би се угрозиле цркве заштитиле од атмосферских утицаја и обновиле у оној мери колико добијени подаци дозвољавају. Пројектом су обухваћени радови на конструктивној санацији фасадних и унутрашњих зидова цркава, радови на заштити фасадних зидова од влаге, радови на заштити темељне зоне и радови на презентацији фасада.
Радове на обезбеђивању зидова од продора влаге важни су за заштиту фресака од стварања соли на њиховим површинама. Радови на архитектонској заштити повезани су са радовима на презентацији, односно на заустављању, нестајању и обнови веома важних компонената које чине посебност овог ансамбла цркава. Досадашње стање пећких цркава је последица и природних утицаја и досадашњих конзерваторских интервенција, каже архитекта Марија Јовин главни руководилац пројекта рестаурације.
На рестаурацији цркава Св. Апостола, Св. Димитрија, Богородичне цркве и цркве Св. Николе које чине Патријаршију, ради укупно 20так радника који су у протеклих месеци одрадили велики део посла. Највише времена утрошено је на уклањању раније постављене изолације, односно канала око темеља цркве који одводе воду.
Рестаурација Пећке Патријаршије је покренута захваљујући посебном залагању директорке Завода за заштиту споменика културе Мр. Гордане Марковић и Српске Православне Цркве. Радове на Патријаршији посебно је подржала проф. Елка Бакалов, угледни бугарски експерт УНЕСКО која је посетила Пећку Патријаршију у оквиру програма за формирање заштитних зона у организацији УНОСЕК/а из Беча. У свом писму Митрополиту Амфилохију, од 10. септембра ове године (2006) проф. Бакалов је између осталог рекла:
"Приликом моје посете Пећкој Патријаршији, 23. августа 2006. г., имала сам прилику да видим радове на конзервацији архитектуре цркава, коју воде стручњаци из Института за заштиту споменика из Београда. Арх. Марија Јовин, коју познајем од 1981. г., објаснила ми је прецизније конзервације средњовековне архитектуре на Балкану."
Поводом даље заштите Пећке Патријаршије и других српских средњовековних светиња на Косову и Метохији проф. Бакалова је изразила своје уверење да "ове активности треба да се одвијају у сарадњи са представницима Завода за споменике културе из Београда, јер управо овај Институт поседује најпотпунију документацију и квалификоване стручњаке који су већ годинама познати по свом раду на Косову".
"Пројектом је такође предвиђено уклањање бетонских канала око темеља, бетона и цементног малтера којим су обложени темељи и чишћење од премаза битуменом. Радови на том делу рестаурације су успешно завршени за месец и по дана тако да смо сада направили вертикалну ваздушну изолацију око темеља и решили питање евентуалне појаве влаге", изјавила је арх. Јовин додавши да "због дугогодишњег продора влаге кроз зидове на површинама фресака су се таложиле соли па су из тог разлога оне страшно угрожене, јер боја на њима бледи.
Пећка Патријаршија је на срећу омалтерисана споља па је управо то сачувало унутрашњост цркава. Појава влаге, односно појава соли на фескама је утолико опаснија, јер осим разстворених соли из везива до њих допиру и растворени састојци из ваздуха. Зато је потребно урадити конзервацију фресака и санацију пукотина.
У протеклих пет месеци (2006. г.) на црквама Пећке Патријаршије су изведене и мање поправке кровног покривача иако је олово које покрива храмовни комплекс у доста добром стању. Ипак је главни посао урађен на ревизији дренаже из 1932. године док су паралелно рађена ископавања у црквама и око њих како би се установиле раније грађевинске фазе. Поред поменутих радова такође се ради на конзервацији фресака на фасадама као и обојених фризова на цркви у чему посебно помажу студенти сликари из Београда. У склопу радова на дренажи с благословом Његове Светости отворена је летос (2006) гробница патријарха Максима због влаге која се у њој скупљала и која је угрожавала цео зид. Мошти патријарха су вином и освећеном водом опрали митрополит Амфилохије и владика Теодосије и положили их у олтар мале цркве Св. Николе
КРАЉИЦА И ВЛАСТЕЛИНКА ИЗ ЗАЗИДАНЕ БИФОРЕ
У току радова на северној фасади храма Св. Димитрија откривене су две до сада непознате фреске из 14. века. Наиме у једној зазиданој бифори (двоструком прозору) са спољне стране храма Св. Димитрија пронађене су фреске једне краљице и властелинке, једна наспрам друге. Непознато је о коме се ради јер натписи још нису пронађени. Планирано је а се цео прозор отвори. Ова бифора је зазидана највероватније у 17. веку како би се са унутрашње стране изнад гроба патријарха Јефема Георгије Митрофановић осликао патријархову фреску. Пажљивим рестаураторским радом фреска ће бити пренешена на празан зид преко пута гробнице, а две новонађене фреске изнад гроба патријарха ће засијати у својој пуној лепоти. Тада ће се вероватно и сазнати о коме се ради.
Проналаску ових фресака посебно је допринео и сликар рестауратор Раде Петровић који већ годинама ради на косовксо-метохијским светињама. По његовом мишљењу један од ликова представља Душанову супругу - краљицу Јелену која је посебно обележила своје време и чији су ликови сачувани на другим црквама. Посебно задивљује свежина боја и сви се искрено радујемо овом нашем открићу, каже Петровић. "Средњевековне даме поново на светлости дана".
У последњој фази рестаурације већ омалтерисана фасада пећких цркава биће обојена новим слојем окер боје како се види да је некада комплекс цркава изгледао на појединим фрескама у унутрашњости храма. "Пећка Патријаршија је као и Жича била малтерисана и обојена о чему постоје бројни историјски докази. Посебно смо изабрали боју која је у складу са нађеним остацима боје на деловима фасаде", каже арх. Синиша Темерински који са Маријом Јовин руководи радовима.
Радови на рестаурацији би требали бити завршени почетком новембра, а укупна вредност пројекта износи 15 милиона динара који финансира Влада Републике Србије. Реч је о једном од најзначајнијих пројеката рестаурације српске културне баштине у новије време пошто је Пећка Патријаршија, као престолни ставропигијални манастир вековни духовни центар Српске Православне Цркве.
Радове на обезбеђивању зидова од продора влаге важни су за заштиту фресака од стварања соли на њиховим површинама. Радови на архитектонској заштити повезани су са радовима на презентацији, односно на заустављању, нестајању и обнови веома важних компонената које чине посебност овог ансамбла цркава. Досадашње стање пећких цркава је последица и природних утицаја и досадашњих конзерваторских интервенција, каже архитекта Марија Јовин главни руководилац пројекта рестаурације.
На рестаурацији цркава Св. Апостола, Св. Димитрија, Богородичне цркве и цркве Св. Николе које чине Патријаршију, ради укупно 20так радника који су у протеклих месеци одрадили велики део посла. Највише времена утрошено је на уклањању раније постављене изолације, односно канала око темеља цркве који одводе воду.
Рестаурација Пећке Патријаршије је покренута захваљујући посебном залагању директорке Завода за заштиту споменика културе Мр. Гордане Марковић и Српске Православне Цркве. Радове на Патријаршији посебно је подржала проф. Елка Бакалов, угледни бугарски експерт УНЕСКО која је посетила Пећку Патријаршију у оквиру програма за формирање заштитних зона у организацији УНОСЕК/а из Беча. У свом писму Митрополиту Амфилохију, од 10. септембра ове године (2006) проф. Бакалов је између осталог рекла:
"Приликом моје посете Пећкој Патријаршији, 23. августа 2006. г., имала сам прилику да видим радове на конзервацији архитектуре цркава, коју воде стручњаци из Института за заштиту споменика из Београда. Арх. Марија Јовин, коју познајем од 1981. г., објаснила ми је прецизније конзервације средњовековне архитектуре на Балкану."
Поводом даље заштите Пећке Патријаршије и других српских средњовековних светиња на Косову и Метохији проф. Бакалова је изразила своје уверење да "ове активности треба да се одвијају у сарадњи са представницима Завода за споменике културе из Београда, јер управо овај Институт поседује најпотпунију документацију и квалификоване стручњаке који су већ годинама познати по свом раду на Косову".
"Пројектом је такође предвиђено уклањање бетонских канала око темеља, бетона и цементног малтера којим су обложени темељи и чишћење од премаза битуменом. Радови на том делу рестаурације су успешно завршени за месец и по дана тако да смо сада направили вертикалну ваздушну изолацију око темеља и решили питање евентуалне појаве влаге", изјавила је арх. Јовин додавши да "због дугогодишњег продора влаге кроз зидове на површинама фресака су се таложиле соли па су из тог разлога оне страшно угрожене, јер боја на њима бледи.
Пећка Патријаршија је на срећу омалтерисана споља па је управо то сачувало унутрашњост цркава. Појава влаге, односно појава соли на фескама је утолико опаснија, јер осим разстворених соли из везива до њих допиру и растворени састојци из ваздуха. Зато је потребно урадити конзервацију фресака и санацију пукотина.
У протеклих пет месеци (2006. г.) на црквама Пећке Патријаршије су изведене и мање поправке кровног покривача иако је олово које покрива храмовни комплекс у доста добром стању. Ипак је главни посао урађен на ревизији дренаже из 1932. године док су паралелно рађена ископавања у црквама и око њих како би се установиле раније грађевинске фазе. Поред поменутих радова такође се ради на конзервацији фресака на фасадама као и обојених фризова на цркви у чему посебно помажу студенти сликари из Београда. У склопу радова на дренажи с благословом Његове Светости отворена је летос (2006) гробница патријарха Максима због влаге која се у њој скупљала и која је угрожавала цео зид. Мошти патријарха су вином и освећеном водом опрали митрополит Амфилохије и владика Теодосије и положили их у олтар мале цркве Св. Николе
КРАЉИЦА И ВЛАСТЕЛИНКА ИЗ ЗАЗИДАНЕ БИФОРЕ
У току радова на северној фасади храма Св. Димитрија откривене су две до сада непознате фреске из 14. века. Наиме у једној зазиданој бифори (двоструком прозору) са спољне стране храма Св. Димитрија пронађене су фреске једне краљице и властелинке, једна наспрам друге. Непознато је о коме се ради јер натписи још нису пронађени. Планирано је а се цео прозор отвори. Ова бифора је зазидана највероватније у 17. веку како би се са унутрашње стране изнад гроба патријарха Јефема Георгије Митрофановић осликао патријархову фреску. Пажљивим рестаураторским радом фреска ће бити пренешена на празан зид преко пута гробнице, а две новонађене фреске изнад гроба патријарха ће засијати у својој пуној лепоти. Тада ће се вероватно и сазнати о коме се ради.
Проналаску ових фресака посебно је допринео и сликар рестауратор Раде Петровић који већ годинама ради на косовксо-метохијским светињама. По његовом мишљењу један од ликова представља Душанову супругу - краљицу Јелену која је посебно обележила своје време и чији су ликови сачувани на другим црквама. Посебно задивљује свежина боја и сви се искрено радујемо овом нашем открићу, каже Петровић. "Средњевековне даме поново на светлости дана".
У последњој фази рестаурације већ омалтерисана фасада пећких цркава биће обојена новим слојем окер боје како се види да је некада комплекс цркава изгледао на појединим фрескама у унутрашњости храма. "Пећка Патријаршија је као и Жича била малтерисана и обојена о чему постоје бројни историјски докази. Посебно смо изабрали боју која је у складу са нађеним остацима боје на деловима фасаде", каже арх. Синиша Темерински који са Маријом Јовин руководи радовима.
Радови на рестаурацији би требали бити завршени почетком новембра, а укупна вредност пројекта износи 15 милиона динара који финансира Влада Републике Србије. Реч је о једном од најзначајнијих пројеката рестаурације српске културне баштине у новије време пошто је Пећка Патријаршија, као престолни ставропигијални манастир вековни духовни центар Српске Православне Цркве.
