О историји манастира

Пећка Патријаршија смештена је надомак Пећи, крај Пећке бистрице, на улазу у Руговску клисуру, и један је од најзначајнијих манастира српске средњовековне прошлости. Манастирски комплекс чине четири цркве и низ других грађевина 13. и 14. века.

Манастирски комплекс

Црква светих Апостола, храм подигао Арсеније I, око 1250. године, када је и живописан
Црква светог Димитрија, храм подигао Архиепископ Никодим, око 1320. године
Цкрва Богородице Одигитрије, храм подигао архиепископ Данило II, око 1330. године
Црква светог Николе, храм подигао архиепископ Данило II, око 1330. године

Најстарији објекат комплекса је црква Светих апостола саграђена у првој деценији 13. века. Црква Одигитрија је подигнута као пандан цркви Светог Димитрија, задужбина архиепископа Никодима (1317-1324). Цар Душан уздиже храм на ранг патријаршије, а први Пећки патријарх био је српски архиепископ, свети Јоаникије II, којег је Српски краљ Стефан Душан (1331-1335) узео на свој двор за свог високог чиновника, то јест на челу тзв. логотезиона.

Пећка Патријаршија је вековима била седиште српских архиепископа и патријараха. На месту где је данас манастир, још за живота Светог Саве основан је метох манастира Жича. Наследник Светог Саве, архиепископ Арсеније, на жичком властелинству подигао је цркву Светих Апостола и пренео седиште архиепископије - у Пећ.

Пећка Патријаршија уврштена је на Листу светске културне и природне баштине Унеска на 30 заседању Унесковог комитета за светску баштину, у главном граду Литваније у Виљиусу  јула 2006 под називом „Средњевековни споменици на Косову‟ (чланови Комитета су на Унескову листу природних и најрепрезентативнијих културних добара поред Пећке Патријаршије уврстили и Грачаницу и Богородицу Љевишку, на основу критеријума (II), (III) и (IV). Манастир Дечани је на Листи од 2004. године.

Игуманија манастира Пећка Патријаршија је Мати Февронија ( Петра Божић; Брчко, 29. септембар 1921).

3. јул 2013 - У манастиру Пећка Патријаршија с благословом Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја, након поздрава са игуманијом Февронијом, у великој трпезарији манастира одржан је састанак Северно - атланског савета, на коме је разговарано о заштити светиња СПЦ на Косову и Метохији. Гости из НАТО савеза обишли су комплекс цркава Пећке Патријаршије и непосредније се упознали са значењем ове светиње од 13. века.

Престоница Српске  цркве више од седам векова одолева освајачима и чува најтеже тренутке српске историје. 1981 године Албански екстремисти покушали су да униште ову светињу подметањем пожара. Божић 2013 дочекала је иза бодљикаве жице, контролних пунктова Кфора.

,,Према подацима владине Канцеларије за Косово и Метохију, од доношења резолуције 1244 уништено је око 150 сакралних објеката, оскрнављено око 6.000 надгробних споменика на 50 гробаља, то јест педесет гробаља без и једног читавог надгробног споеменика" (фебруар. 2014, изјавио Мирослав Перишић на отварању изложбе ,,Српски манастири и цркве на Космету").

Храмовна слава ове светиње је - Покров Пресвете Богородице, дана 1/14. октобра, када Српска Православна Црква прославља овај велики празник. Празник Покрова Пресвете Богородице установљен је код Грка, затим пренет је у Русију, а много касније под утицајем руса усвојен је од нас. Осим Пећке Патријаршије овај празник слави се и у манастирима Ђунису и Малој Ремети на Фрушкој Гори.

Манастирска слава Св. Арсенија Сремца, другог Архиепископа Српског прославља се 10. новембра по грађанском календару, то јест 28. октобра по црквеном.

Пећка Патријаршија је од свог постанка у 13. веку окупљала многе учене теологе, књижевнике и уметнике који су у њој оставили за собом сведочанства о себи и прошлости.

Манастир Пећка Патријаршија је женски манастир. Унутар манастирског комплекса налази се најстарије дрво у Србији  шам - дуд, који је посадио Српски Архиепископ Свети Сава II око 1263/72.

У унутрашњости цркава налазе се вредна уметничка дела, мермерни саркофази са моштима пећких архиепископа и патријарха.

У другој половини 16. века у манастиру је била нарочито активна Пећка иконописачка радионица.