Избор материјала под подлогом
Природно дрво (даска)
Дрво је традиционални носилац икона и користи се од самог настанка хришћанства. За иконо- даске се
користе различите врсте. Најбоље дрво за
иконопис је меко листопадно дрво. Пре примене гипса, пре свега, неопходно је
припремити основу. Облици даске могу бити веома различити, као и врсте дрвета
које се обично употребљавају. Није свако дрво погодно за употребу за даску за
икону, па би требало да објаснимо приближније избор шумских врсти.
У прошлости се за производњу даски за иконе занимао
"дрводеља". Дрводеља је био велики стручњак у својој области и добро
је познавао својства дрвета.
Дрво, на крају, као прво, треба да дође из шуме рационално
структуриране са плановима за пошумљавање.
У данашње време даске за иконопис израђује већина иконописаца. За
дрвену таблу за икону се користи само суво дрво различите врсте. Треба
напоменути да дрво садржи сок (органску влагу) и воду. Док вода може бити
уклоњена из дрвета природним сушењем за 1- 2 дана, за органску природну
влажност је потребно најмање годину дана, у зависности од величине стабла и
густине дрвета. Згодно је да се користи мртво стабло, дрво које је делимично
лишено сока. Свеже припремљено дрво треба сушити на заштићеном месту и најмање
годину дана, и са попречним урезима на стаблу, да би се избегло пуцање (пожељно је обложити дрво уљаним бојама). У последње време сушење се широко
обавља у топлим коморама. Иако су резултати таквог сушења добри, дрво губи неке
особине својствене природном сушењу.
Данас у продаји можете купити готове даске за иконе, задовољавајућег
квалитета и не много скупе. Али ако дрво бирате сами, морате имати неку идеју о
његовој структури и особинама.
У централном делу трупа је тамно језгро које садржи мртве ћелије, а што је последица мање влажности. Ткиво је
део који садржи живе ћелије, а самим тим садржи и више влаге. У ретким
случајевима овај део може бити тамнији од језгра. Постоје разне врсте дрвећа,
али нема већих разлика у структури слојева. Ткиво се састоји од много концентричних
прстенова (годова). Они су различите дебљине у различитим врстама и зависе од
услова и од постројења. Дрво расте споља према унутра, ка језгру, где умире.
Овај део је компактан, тамнији и чвршћи, а ван лакши и зове се бељика. Између
језгра и бељике у неким биљкама (бор, кестен, ариш) током времена годишњи
слојеви претрпе мале измене. Ширина
прстенова зависи од врсте дрвета, климатских услова и места где је порасло.
Укупан број прстенова одговара старости биљке (један светао и један таман круг
чине год). Дрвена влакна су танке нити, мање или више дуге нити, организоване
паралелно са дужином дрвета. У радијалном делу дрвета су видљиви медуларни
зраци (као жице), чија је функција да складиште хранљиве материје вертикално
и хоризонтално унутар стабла. Дрво има тенденцију да пуца право на овим
радијусима.
Дрво се углавном састоји од целулозе, разних једињења, укључујући смолу
и етерска уља. Молекули целулозе формирају цевасте шупљине које омогућавају
пролаз воде и хранљивих материја. Физичке карактеристике дрвета се разликују у
три структурна правца: лонгитудинални, радијални и тангенцијални. Количина воде
присутна у дрвету зависи од услова у којима дрво расте и сезоне раста. Влажност
пада посебно током лета. Вода утиче на технолошке карактеристике дрвета и њено
уклањање може да буде праћено деформацијом, пукотинама. Влажност у дрвету
разликује се од тачке до тачке у различитим деловима стабла, и стога са
посебном пажњом треба обрадити стабло које се обори за производњу. Дрво
подвргнуто сушењу побољшава механичке особине. Потпуно суво дрво изложено
ваздуху поново апсорбује влагу из атмосфере, у равнотежи са околином, и ово
варира у зависности од услова.
Главна карактеристика која
одређује вредност дрвета је на првом месту густина. То је важна карактеристика
јер се односи на механичке особине. Висока густина је показатељ да је у дрвету
мање шупљина, а самим тим, подразумева веће механичке особине.
Суво дрво, као и какав други чврсти материјал, кад се загрева, пролази
кроз промене. Ширење има различите вредности у зависности од влакана. Опуштање
под дејством топлоте даје дрвету еластичност. Ово је искоришћено на савијање.
Комади дрвета потопљени у топлу воду неколико сати када досегну исту
температуру као и вода пролазе кроз савијање а затим се суше.
Тврдоћа је критеријум за
класификацију дрвета. Дели се на тврду: јелу, јасику и брезу, тврђи ариш и бор,
средње тврд кестен и јавор, теже тврђи јавор, храст, орах и букву и најтврђи
гуаиац. Од тврдоће зависи лакоћа прераде и често отпорност. Ово је важно за
дрво које се користи за иконопис.
На еластичност дрвета утиче
садржај влаге и температура, током раста и са повећањем густине. Влажност
смањује вредност еластичности. Присуство чворова, такође, смањује вредност
еластичности. На високоеластичност дрвета утиче животна средина. Други фактори
који такође играју важну улогу су укупно оптерећење као и деформације које се
повећавају са повећањем температуре и влаге.
Унутрашње карактеристике дрвета су влажност влакана, при чему се имају дуга дрвена или кратка и танка
влакна. Дрво може имати бројне недостатке које смањују његову јачину.
Деформације настале услед временских услова ( ветар и лед ) су узроци
унутрашњих пукотина и преране смрти ткива. Затим деформације узроковане (
патогено) од гљива и инсеката. Гљиве су узрок распада ћелија, док инсекти
копају " тунеле" кроз дрвено ткиво. Чворови су посебно штетни јер
искривљују дрво у месту. Чворови у неким случајевима могу да буд предност (
неправилни облици појединих група користе се у декоративне сврхе ). Камбијум-
невидљив оком слој између коре и стабла ( танак прстен живих ћелија), ствара се
током раста нових ћелија. Формирање ових ћелија увеличава дрво ( дебљине годова ), за годину дана. Стабло
није једини део који се из године у годину увећава, расте и његова кора. Кора
штити дрво од спољних утицаја. Нове ћелије које се формирају на унутрашњој
страни камбијума постају дрво, а оне на његовој спољној страни чине кору. Дрво
расте различито у разним годишњим добима па су кругови светлије или тамније
боје. У рано пролеће и лето ћелије дрвета су веће и имају тање кругове те зато
изгледају светлије. У позно лето ћелије су мање, имају дебеле кругове,
приљубљене једна уз другу стварају тамнији круг. Старост дрвета се одређује бројањем годишњих
прстенова. Прстенови се разликују по ширини и многим другим детаљима. Разлика у
светлости, у количини кише и минерала у земљи производи разлику на прстеновима
дрвета.
У неким западноевропским рукописима из 17 века описана је обрада даски
и заштита од инсеката и штеточина. Ови описи углавном помињу сок од белог лука.
Постоје иконе које су са задње стране тамно браон или црне. Верује се да
импрегнација браон лаком, такође, даје неку заштиту од буба и атмосферске
влаге. Већ у првом веку је било познато да у неке врсте присуство различитих
ароматичних супстанци утиче на инсекте. У новије време, задња страна иконе је
често прекривана уљаном бојом, поред заштите од инсеката и да би се спречило
њено савијање. Међутим, овај метод заштите од савијања није сто посто ефикасан.
Иконе су у старо време лакирали најчешће олифом. Олиф је згуснуто уље
са додатком природних смола, одбија се дугим излагањем уља високој температури
у пећи или сунцу лети. Данас се лакови на бази уља избегавају због лоше особине
да временом тамне. Често се користи природна смола растворена у природном
терпентину или неки лак на бази синтетичких смола као што је акрилни.
Ватимо се опису избора за даске за иконе, вредностима дрвета који су
углавном идеални за употребу у иконопису.
Храстово дрво је дуговечно дрво, отпорно у влажним срединама. Кестен је лагано, практично дрво,
као и храст отпорно у влажним срединама. Брест је дрво неотпорно у води. Орах
се користи у столарској радионици и одличан је за столарију. Буква и јасен се
лако мењају када су изложени временским условима, те се мало користе у
столарији, користе се за тапацирање ентеријера јер се лако савијају. Бела
оморика је дрво ниске цене и дуговечно и веома јако када се користи на сувом,
те је у широкој употреби у грађевинарству у облику греда и панела. Јела је очигледно
слична белој оморици, међутим, има више неправилан раст, тиме и смањене
механичке особине и мању трајност. Битне карактеристике ариша су дуготрајност и
добре механичке особине и нарочито пријатан изглед, те је зато у широкој
употреби у облику греда и дасака и погодан за врата са прозорима, а користи се
и за покривање кровова ( варијације су егзотичне; амерички ариш је високе
механичке чврстоће, одличне трајности и без чворова због високог садржаја
смоле). Борово дрво као и сви четинари се много користи у грађевинарству као
резано дрво за столарију и уређаје с обзиром на високоприсутност чворова и
смоле. Бор има различитих карактеристика, погодан да издржи на сувом месту и у
близини мора. Чемпрес је дрво веома погодно за врло тешке и компактне конструкције,
али се споро развија и расте, а самим тим, његова употреба је ограничена. Дрво
крушке, вишње, јабуке, ружино дрво и дрво тиковине су вредни због своје лепоте
и финоће влакана, али се у грађевинарству не користе јер су мали.
Боја дрвета варира од врсте до врсте. Дрво и његову механику и естетику
могу да одрже повољни животни услови за дуго времена. Ако је изложено
неповољним временским условима, његова боја се мења све док не постане сиве
боје. Боје и лакови ни на који начин нису материје способне да одбране дрво од
напада живих организама. Главни непријатељи су гљиве и неке врсте инсеката који
се хране целулозом, што доводи до распада структуре дрвета. Све различите врсте
имају различиту осетљивост на ове нападе. Печурке на дрвету расту под одређеним
условима, односно зависи од садржаја воде у дрвету и температуре. Против
гљивица и против инсеката једина одбрана је превентива одговарајућим методама.
Импрегнација дрвета у стању је да одбрани дрво од напада живих организама ( со,
хром, цинк, арсен ). Ова заштита пружа потпуну одбрану, али је се тешко обавља
на објекте великих димензија, па се често примењује прскањем или бојењем и
лепилом, што је, наравно, делимична заштита.
Дрво је запаљиво. На температури изнад 200 °C покреће се процес
сагоревања. Висока изолација у великој мери смањује сагоревање тако да дрво
може да задржи добре механичке особине након престанка ватре. Изолација се
користи у случају подова у ходницима итд.
Пожељно је да се дрво сече зими, јер су гране мање влажне и садрже мању
количину сока. Гране дрвећа могу бити подвргнуте грубљој сечи, тачније
тестером.
Много инсеката у кори (спољни део стабла) дрвета леже своја јаја,
прави сопствено гнездо. Ове промене на дрвету су спољне, али се могу проширити
и на цело дрво. Једна од основних функција коре је да штити унутрашњу грађу
дрвета. Кора не штити дрво само од сушења, већ и од разних спољних повреда.
Уколико гране више дебљају и расту, спољни делови могу да се распукну.
Распукнути делови дају кори рапав изглед. Неки суви делови отпадају или пуцају,
грана постаје већа и старија. Кора многих врста стабала је веома корисна човеку. Екстрати из коре се
употребљавају за зачине, а кора многих врста налази примену у медицини.
Дрво је ипак једно од трајних материјала и мање рањиво на загађења у
атмосфери. Техничке карактеристике готове иконо даске зависе од дрвета.
Иверице су углавном танки листови направљени од дрвета. И шперплоча је
састављена од слојева везаних влакана и прави се од више међуслепљених фурнира
- даска исечена на танке комаде по ширини. Шперплоча може да издржи велико
савијање без значајног губитка механичких особина. Ово је и мана у иконопису
јер може да дође до разлепљивања фурнира након наношења подлоге за сликање, да
набубри и остави испупчење на подлози.
Ⓒ ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА
