Даноноћно раде за устоличење патријарха
Извор: Блиц, 27. 09. 2010. године
После толико година и одлазака у манастир који сматрамо домом, једва нађосмо улаз. Не може се старим прилазом, затворен је. Уместо досадашњег обичног асфалта, стављају се мале камене коцке. Идемо одозго, дуж новог зида, спуштамо се пешке ка Бистрици. Као и последњи пут 1921. године, када је обнављана пред устоличење патријарха Димитрија - Патријаршија у Пећи велико је градилиште. У сусрет устоличењу Његове светости патријарха Иринеја.
У Пећкој сваког дана нешто се мења. Пре три дана уклоњена је надомак цркве дотрајала палионица за свеће, ставља се нова. С једне стране патријаршијског зида, надомак звоника, два су нова објекта. Гостопримница се облаже каменом. До сада је здање старо 800 година није мало. Поред ње још један објекат који је недостајао - тоалети. Водило се о свему рачуна, има део прилагођен инвалидима. Тик уз звоник саграђена је продавница за црквене ствари. Радници истичу: ,,Ради се ново, оно што манастир до сада није имао а биће на корист за векове." Стари прилаз од града Пећи до главне капије облаже се ситним каменим коцкама. Из централне Србије 55 шлепера са 4.200 квадрата коцке довезли су донатори.
По порти прескачемо каблове, прелазимо поред мешалица, џакова с материјалима, ролни зелене траве. Има стотинак радника, са свих страна су ту - Далматинци, Београђани, Косовци, народ из Љига...Разни, млади и стари, и они искрено побожни и они којима је вера традиција. Неки су по први пут у Метохији, део њих први пут у Патријаршији. Питамо шта их покреће да раде од ране зоре а онда увече упале рефлекторе и настављају ноћу, а да се ниједног тренутка не пожале на умор. И колико год да тражите различите одговоре, своде се на један.
Око осам ујутро ветар с Проклетија се смирује. Биће леп и сунчан дан. На главној капији владика Теодосије. Радници прилазе по благослов, већ у следећем тренутку тема су радови. Владику је немогуће ухватити по порти, видети га самог или да нешто не проверава, загледа. Интерно, међу нама, а да владика не чује ако је у близини, радници нам откривају како га међу собом од миља зову: ,,она муња небеска", ,,надзорни орган"...И отац Иларион, ето, налик је менаџеру. И таман када се учини да сте лоцирали неког од њих двојице, у следећем тренутку их губите из вида. Ипак, владика коначно седа за сто упорти - дебело послеподне. Извештава мати игуманији Февронији.
Наставља описујући радове, а мати пажљиво слуша, одобрава климањем главе...
- Има ко мери заслуге, Господ - одговара игуманија мирно. ,,Ал' преосвећени, ја ћу ипак да предложим патријарху: дај оцу Илариону орден Светог Саве, погледај гам не стаје". Стару руку полаже владикину, додаје: ,,Пећка патријаршија није ничија својина. Патријаршија је целог света, понајвише оног који страда."
- Патријарх Павле се молио да га наследи Иринеј, њега је и школовао. Радујем се и због нашег патријарха Иринеја, ал' преосвећени посебно, јер се уређује, обнавља се наша кућа. Увек некако испаде у тешка времена - каже мати.
- Старе враћамо у живот - каже педесеттрогодишњи Живко. Цео живот бави се каменом, 11 година ради по манастирима. Додаје: ,,Али сада тесање овог камена је посебан осећај, радим за устоличење патријарха."
Група војника Италијана носи делове моста. То је њихов допринос, ставиће га преко поточића надомак цркве. Појављују се и официри немачког Кфора. Процењују, кажу, по слободним површинама колико људи може да стане.
Ноћ се полако спушта, пале се рефлектори. Први звуци које смо чули, чекића, тестере, колица, нису стали. Неки од радника у Пећкој ту су два-три месеца. ,,Биће нам необично да одемо...Овде нема политике...Осећај да радиш за векове..."
По повратку у Београд сустиже нас најава: ,,Косовска влада скинуће забрану за улазак спрских политичара на устоличење. "Вест која толико мало има везе с дешавањима у порти манастира.
Игуманија Февронија: Иринеј је наше чељад од младости
Мати игуманија Февронија, која је већ у дветој деценији живота, поклониће патријарху Иринеју за устоличење бројанице. Познаје га из времена када је био искушеник, надничилаје са осталим монахињама у пољу надомак патријархове родне куће у селу Видову. Када је изабран за владику ,,спремила му је јагње". Кад је ономад кренула из Пећи у Боеград на устоличење, каже, разболи се и заврши у болници у Београду. Гледала је устоличење на телевизији, а патријарх Иринеј је потом одмах дошао да је посети.
- Тако је он наше чељаде од младости, волим Иринеја, како га не бих волела. Он је трећи патријарх за мог живота. Када је било устоличење патријарха Германа...Јој, на каквој је он ватри у та времена комунистичкој био, све мислим, он ће се посветити...Ми смо тада могли у Пећ, па су сви гости били угошћени у хотелу, тада је био српски, а народа је било све около по брдима јер нису сви могли да уђу у Патријаршију. Али сада друга времена, не може се више тако... Не знам како ће стати народ и где...Павле када је изабран није било много света . прича мати Февронија. Мати има поруку за народ који је намерио да дође:
- Најбитније је да се Богу молимо да нам пружи да се наша срца раскраве, да једни друге волимо.
