Наношење грунта на даску (13)

Приступамо раду са грунтом. Прво је неопходно припремити лепак. Метода за припремање лепка своди се на следеће: размутити столарски или рибљи лепак у хладну воду на неколико дана, а затим суд са набубреним лепком сипати у посебну посуду за лепак (дупли лонац). Посуда се састоји из два лонца (један у други), при чему се већи напуњен водом ставља директно на огањ, а у мањи припрема отопина (лепак + вода) - раствор.  Између великог и дна малог лонца образује се водена пара. На овај начин лепак се загрева и кува на "малој ватри", не прегрева се и не кипи, и не губи на својој јачини. Ово је метод кувања лепка  назива се кување на "воденој пари".

Готов лепак прелива се у другу посуду, разређује са топлом водом,  састава на пример 3-5 % раствор лепка. Лепак се наноси са веома топлом широком четком (чекиње) на предњој површини даске тако  да се даска добро натопи и добро учврсти, нарочото ако је стара и лабава, а  може у себе повући и много лепка из грунта и тиме га одвојити од даске, па толико течности и лепка у дрво не даје жељене резултате. Истовремено нанети лепак на крајеве даске, пошто влага продире у дрво углавном кроз крајеве (попречни пресек).

Након лепљења даску треба добро осушити. Време сушења понекад може потрајати неколико сати, понекад и данима, у зависности од температуре и влажности ваздуха просторије у којој ће се радити. Ако је дрво превише лабаво или пресушено, препоручујемо да се величина даске понови.

Када је даска тако припремљена, наноси се паволока (платно). Претходно кувано у 15 % отопине (1 део лепка на 6 делова воде ). Ако покушате да додирнете лепак прстима, палци ће се јако залепити један за други. Величина платна треба да је мало већа од величине даске. Платно потопити у отопину на 1-2 сата с циљем  да се равномерно засити лепком, затим истим раствором топлог лепка прећи широком четком преко даске, благо превући платно, налепити га на даску, захватити и крајеве, изглачати га и оставити да се суши. Имајте у виду да сушење смањује платно, образујући под собом вакум.

На натопљену лепком даску може се применити и суво платно, нарочито ако је танко. Али у овом случају, након што се добро поравна, неопходно је нанети врући лепак, тако да се натопи. Ако је даска великих димензија, а нарочито ако је просторија хладна, лепљење платна се ради на други начин. Сува тканина намотати на какав дрвени ваљак или картон језгро.

Затим се широким четком топли лепак наноси на даску, по ширини и од краја до краја, и одмах се наноси и поравњава ваљана тканина. Када се заврши са лепљењем платна на лице даске, завршити са лепљењем платна на крајевима, на којима се завршавају конци платна. Овде платно не би требало да буде напето. Након тога топлим лепком (12-10%) прећи по целој даски, и добро је натопити лепком. Даску оставити да се у потпуности осуши. Након тога пређите на наметање грунта.

Припремљен грунт (левкас, гипс), наноси се на даску на следећи начин. У раствор лепка јачине 10-8% (1 део лепка на 5 делова воде) сипа се просејана креда онолико колико је потребно да се добије маса слична течном крему. На даску се наноси широком четком или се просто мало по мало излива на даску, но у овом другом случају лепак се  јако притире руком,  да би левкас попунио све отворе у тканини, како у њој не би остало ваздуха. Притом пожељно је да су руке чисте, јер и случајно формирана масна тачка може да упропасти сав посао.

Овај процес у иконопису назива се избељивање и може се поновити 2-3 пута: после сваког комплетног сушења претходног слоја примењују се танки слојеви. Без избељивања са више креде у следеће слојеве, јер гушћи слојеви увек изазивају пуцање.

Затим се у исти раствор за избељивање (10-8%) додаје креда, онолико, колико је потребно да се добије течни крем, наноси се на даску поврх слој-ева које смо назвали "избељивање",  шпартлом и глатко. Слој грунта мора да буде танак. Што тањи слој гипса, мања је могућност пуцања подлоге. У дебели слој грунта се за неколико сати појаве пукотине, јер влажност која лежи у дебелој подлози даске, може да испарава на једној страни и горњи слојеви ће брзо очврснути, упрати се skrumpe, а нижи ће остати у влажном стању, од чега ће горњи слој да попуца и на крајеве да се образују мале пукотине, округлог облика.

Ⓒ ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА

Грунтовање платнених даски (12)

Платнена даска је комад грубог платна  размера не више од 28 x 19 цм, премазан грунтом са обе стране. Размер може бити и мањи, но не и виши због крхкости основе.

Грунт процес је следећи. Направити оквир или подоквир величине од 70 x 80 или 50 x 60 цм.  Не много већих размера од платнене даске, и разапните платно на оквир. Након тога иду сви процеси у истом редоследу као грунтовање даске, али на обе стране истовремено. Пошто се грубо платно не лепи за рам, обрађује се само део који је унутар оквира, а пошто се подвија током наметања грунта, под њега ставите  пластично стакло или глатку даску величине према раму.

После обраде с једне стране, да се не би потресао свеже нанет слој грунта, оставите да "легне", али не и да се суши. После 30 - 40 минута другу страну ставити у исти оквир (исту раван) и нанети грунт на другу страну. Слојеви морају бити танки и поновљени после пуног сушења претходног.

Када дебљина грунтованог платна достигне 3 - 4 мм, поравњати до глатке површине, прво једну страну, а касније (20 - 30 минута)- другу. Док поравњавате платно је још сирово,  Пажљиво га одвојите из рама и исечите на дашчице одговарајуће величине. Треба сећи оштрим ножем дуж линија.

Нарезане дашчице, и даље сирове, поставите једну по једну између стакла и оставите под притиском на неколико дана да се осуше. Осушене дашчице исполирјте шмирглом на обе стране. Ако хоћете платно са оквиром, може се припремити причврвшћено теговима за глатку даску или шперплочу. У овом случају платно мора да лежи на чист папир и без грунта оставити (нетакнуто) 2-3 цм на све четири стране, ради лаког окретања. Тегове треба поставити не само на угловима, већ на свим странама и у размаку  4-5 цм једно од другог.  Платно би требало да се окреће, пошто не треба да се залепи за папир. Замените папир другим и , пошто платно пропушта и лепак и левкас

Где и када је настала оваква пракса грунтовања даски за иконе? Познато је да су 4000 година до Рождества Христовог древни египћани, првобитно поимали вечност, старајући се да својим умрлима, пре свега, очувају тела, без којих, у складу са својим уверењима, душа не може да живи. Балзамовано тело умрлог смештали су у дрвени саркофаг, понављајући основне облике тела, облажући га материјом, грунтовали и темперним бојама осликавали на саркофаг лик који је отишао у вечност.

Хришћанска црква усвојила је ову вековима проверену технику за иконе. Дубоко поштовање за свете иконографске слике требало је поуздану основу. Да древне иконе цела предња страна иконе залепљена је и затворена платном ( паволоки). У XVI веку  неки уметници су почели да користе такозвано делимично платно: само на места која су посебно осетљива на пуцање- на крајевима даске, по средини или на места где је чворова.

На крају XVII  и  у XVIII веку грунт се директно стављао на даску. Грунт се у свом саставу променио, од како је темпера потиснула уљане боје: у њега се почело додавати биљно уље или лак.  Понекад, као изузетак, у XVIII веку припремао се левкас са жуманцетом и лепком и много масти. Под таквим грунтом даска се, наравно, или лепила, или замашћивала, пошто дрво у себе није упијало лепак из грунта.

У XIX  веку неки иконописци додавли су грунту белило ( левкас). Иконописне радионице касније поједностављују процес иконописања. Потом се веома често на даску на осетљива места под грунтом или на целој површини лепио папир.

Ⓒ ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА